*оаьtъ
: ст.-слав. ©цктъ м.р acetum ‘уксус’ (Supr., Mikl. LP), болг. оцёт м.р. ‘уксус’ (БТР; Геров), макед. оцет м.р. ‘уксус’ (И-С), сербо- хорв. дцат, род.п. оцта, òcat, м.р. ‘уксус* (RJA VIII, 502; Benešič 8, 1745; PCXJ 4, 279), также диал. оцат, род.п. оцта> м.р. (Речник Зага- рача 313), оц’т м.р. (Н. ЖивковиИ. Речник пиротског говора 110), оцьт м.р. (М. ЗлатановиН. Речник ]ужне CpÖHje 277), словен. ocet м.р. ‘уксус’ (Plet. I, 756), ст.-чеш. ocet, род.п. -cta/-cte, м.р. ‘уксус’ (StčSl 9, 255), чеш. ocet, род. octa, м.р. ‘уксус’ (Jungmann II, 817), ст.-слвц. ocot/ vocotl-et м.р. ‘уксус’ (Histor. sloven. Ill, 109), слвц. ocot, род.п. octu, м.р. ‘уксус’ (SSJ II, 468-469), также диал. ocet (Orlovský. Gemer. 209), ст.-польск. ocet ‘уксус’ (St. stpol. V, 402; St. polszcz. XVI w., XIX, 532), польск. ocet, род.п. -cm, м.р. ‘уксус’ (Warsz. Ill, 543), диал. ocet (H. Gómowicz. Dialekt malborski II, 1, 291), uecet (Tomasz., Lop. 158), словин. v&ct м.р. ‘yKcyc’(Lorentz. Slovinz. Wb. II, 1328) uöct (Lorentz. Pomor. III, 1,753), uocet (Там же, 660), oct (Sychta III, 285). - Вост.-слав. формы заимствованы из польск. и здесь не приводятся.
Заимствовано, как полагают, из гот. *akit ‘уксус’, которое, в свою очередь, - из лат. названия уксуса - acètum. См. E. Schwarz AfslPh XLI, 1927, 125; W.P. Lehmann. A Gothic etymological dictionary 23-24 (s.v. *aket, *akeit, засвидетельствован только род.п. ед.ч. aketis, akeitis).