*onamo
: ст.-слав. он<мо, нареч. focace, èx£i, illue ‘туда’ (Supr., Mikl., SJS, Sad.), болг. о мша, нареч. ‘там’ (Геров), макед. онаму, нареч. ‘вон там, вон туда’ (И-С), сербохорв. ònamo, нареч. ‘туда’ (RJA VIII, 952-953), также диал. ònàmo ‘туда; там’ (М. Peič-G. Bačlija. Rečnik bačkih Bunjevaca 215), онамо ‘тогда; потом’ (Е. МиловановиК. Прилог позна- ва*bу лексике Златибора 46), опато (В. Jurišič. Rječnik Vrgade 141), онймо, нареч. (М. ТомиЬ. Говор Свиничана 185), ohčím (J. ДиниН. Речник тимочког говора 184), ст.-чеш. опато, нареч. ‘туда’ (StčSl И, 480), чеш. стар, опато, onam, нареч. ‘туда’ (Jungmann II, 940; Kott II,374), слвц. onam ‘на другое место, туда; в другом месте’ (SSJ II, 566), полаб. vànom, нареч. ‘туда’ (Polaiíski-Sehnert 163, с реконструкцией *опато\ Olesch. Thesaurus linguae dravaenopolabicae III, 1347), ст.~ польск. onam ‘туда’ (SI. stpol. V, 587), др.-русск. онамо, нареч. ‘туда’ (Изб. Св. 1076 г., 674), ‘там’ (1144: Лавр, лет., 312) (СлРЯ XI-XVII вв. 12, 374), блр. диал. гэнам, нареч. вон там (Атлас беларусюх гаворак II, 64).
Местоименное наречие, производное от *опъ (см.) с суф. -(а)то. Ср. *tamo (см.) и т.п.