* osьlica
: цслав. осьлицд ж.р. 0fjtaia ôvoç, asina, ‘ослица’ (Parim. GL, SJS 24, 577), болг. устар. ослйца ж.р. ‘ослица’ (БТР), сербохорв. òslica ж.р. ‘ослица; туповатая женщина’ (RJA IX, 218), диал. úoslica, -е ‘ослица’ (G. Neweklowsky. Der kroatische Dialekt von Stinatz. Wörterbuch. 94), словен. стар, oslica ‘ослица’ (Gutsmann/Kamičar 374 [094]), сло- вен. oslica ж.р. ‘ослица; озород; поленница; груда снопов; стог’ (Plet. I, 855), диал. óslica ‘стог соломы’ (Narečno gradivo), òslica то же и ‘поленница дров’ (Novak 66), oslica *‘кладка снопов хлеба’ (Narodopisje slovencev I, 134), ст.-чеш. oslice, -è ж.р. ‘ослица’ (StčSl 12, 649-650), чеш. oslice, -е ж.р. то же (PSJČ III, 1159), ст.-слвц. oslica ж.р. ‘самка осла’ (Histor. sloven. Ill, 369), слвц. oslica то же (SSJ II, 600), диал. ošlica, -і ж.р. то же (Halaga. Východosloven. I, 614), в.-луж. wóslica ‘ослица’ (Jakulaš 426), н.-луж. woslica то же (Schuster-Šewc. Histor.-etym. Wb. 22, 1666), ст.-польск. ošlica ‘самка осла’ (St. stpol. V, 683), польск. ošlica то же и (переноси.) уничиж. о женщине (Warsz. III, 891), диал. ošlica ‘самка осла ’ (Н. Gómowicz. Dialekt malborski II, 1,317), словин. veslàcà ж.р. ‘ослица’ (Lorentz. Slovinz. Wb. II, 1338), uósldca то же (Lorentz. Pomor. Ill, 1, 733), др.-русск. и ст.-русск. осьлица ‘ослица’ (Усп.сб., 160. XII-XIII вв.; Скрижаль V, 3, 1656 г.) (СлРЯ XI-XVII вв. 13, 108), русск. ослица ж.р. ‘самка осла’ (Ушаков II, 868), укр. ослщя, -і ж.р. ‘ослица’ (Гринченко 3, 68; Словн. укр. мови V, 771), блр. асліца, -ы ‘ослица’ (Блр.-русск.). Сущ-ное, производное с суф. -ica от *osblb (см.).
Значения ‘стог, поленница и под.’ представляются результатом вторичного развития через промежуточное звено ‘опора, подставка’ (см. подобные значения в продолжениях *osblb и *когъ1ъ).