*otъ davьna
: болг. omdáena нареч. ‘давно, издавна’ (БТР; см. также Ге- ров 3, 404: omdáena, 418: отодавна; 336: odáeua), диал. odáeno нареч. ‘давно, издавна’ (Д. Евстатиева. С. Тръстеник. Плевенско - БД VI, 201), сербохорв. òdàvna нареч. ‘давно, издавна’ (RJA VIII, 562: в словарях Микали, Беллы, Вольтиджи), odavan то же (RJA VIII, 561: только у Naješkovič), диал. odàvno нареч. ‘давно, издавна’ (М. Peič - G. Bačlija. Řečník bačkih Bunjevaca 203), одавно и одамно то же (Речник Загарача 283), словен. oddàvnja нареч. ‘издавна’ (Plet. I, 763), чеш. odedávna нареч. ‘с давних пор’ (Trávníček. Slov. 1069), слвц. диал. oddávna нареч. ‘издавна, давно’ (Histor. sloven. Ill, 129), слвц. oddavna нареч. ‘издавна, давно, долго’ (SSJ II, 478), польск. odd- awna ‘давно’ (Warsz. Ill, 584), словин. wddcowna нареч. ‘давно, издавна’ (Lorentz. Pomor. Ill, 1, 668), ст.-русск. отдавна нареч. ‘с давних пор’ (Ж. Серг. Р. Епиф.2, 53. XVI в. ~ 1418 г.; Рим. имп. д. I, 516. 1576 г., СлРЯ XI-XVII вв. 13,211), русск. диал. omdáena нареч. ‘издавна, искони, давно, с давних пор, времен’ (Даль2 II, 721), ст.-укр. отдавна нареч. ‘издавна, с давних пор’ (Словник староукраїнської мови XIV-XV ст. 2, 101), укр. eiddáena нареч. ‘издавна, с давних пор, исстари’ (Укр.-рос. словн. I, 225), диал. віддавну ‘издавна’ (Онишкевич. Сл. бойк. гов. А-Н, 119), блр. диал. addáýna нареч. ‘давно, издавна’ (Жывое наша слова 138), addaýná нареч. ‘издавна’ (Слоун, пауночн.- заход. Беларусі 1, 56).
Сочетание предлога *otb (см.) и род.п. ед.ч. имени *davbnb (см.).