← Vratiti se k iskanju

*jьzběgnǫti

: ст.-слав. ИЗБ'ЬГЫЛЧТИ cpeoyeiv, StacpeuYeiv, excpeopiv, fugere, effugere 'выбежать; убежать, избежать' (Euch., Cloz., Supr., SJS), болг. (Дювернуа, Г еров) избЪгнж 'убегу, избегну; скроюсь', макед. избегне 'избежать, уклониться' (И-С), сербохорв. Izbjegnuti 'выбежать, убежать', 'спастись бегством' (в словарях Беллы, Вольтиджи, Стулли, Вука, Даничича, RJA IV, 137—138), словен. izbegniti 'убежать' (Plet. I, 301), чеш. zbehnouti 'убежать, сбежать', 'выбежать'(Kott V, 372), слвц.$6е/гшгг'тоже(Ка1а1 595; SSJ V, 569), польск. zbiegnqc 'избегать, обегать' (Warsz. VIII, 881), словин. zbfiegnoi^c 'сбежать', 'остаться' (Lorentz Slovinz. Wb. I, 41—42), др.-русск., русск.-цслав. избЪгнХти sxcpeo-feiv (Панд. Ант. XI в. 128; Нест. Жит. Феод. 12. Срезневский I, 1036).

Перфективация гл. ^jbzbegfi (см.) с помощью суф. -пд-.