*klegotъ
: чеш. диал. klehot м. р. 'крик' (Kott. Dod. k Bart. 40), ср., возм., сюда же др.-русск,, русск,-цслав. клегота (Ефр. Сир. XIV в., Срезневский I, 1216: вм. клевета (?); Mikl. LP: клбгота ж. p. 5j3pig, convicium. Ср. к\бгътати).
Вар. к *klekotb (см.).