*kupratъjь
: укр. купратий, -а, -е 'имеющий большой зад (о людях, птицах)' (Гринченко II, 327).
Прилаг., производное с суф. -аХъ от *киргъ (см.).
: укр. купратий, -а, -е 'имеющий большой зад (о людях, птицах)' (Гринченко II, 327).
Прилаг., производное с суф. -аХъ от *киргъ (см.).