*kuznikъ
: чеш. диал. kuznlk м. р. 'кузнец' (Kott I, 851: «Na ?vlor. a ve Slezsku»)> польск. kuznik м. p. 'кузнец' (Warsz. II, 653), др.-русск. к!6зникъ м. р. 'кузнец' (1259 г. — Ипат. лет., 843. СлРЯ XI-XVII вв. 8, НО; Срезневский I, 1359).
Производное с суф. -ikb от *kuznb (см.).